3.4.2 Načini adresiranja

Načini adresiranja predstavljaju načine označavanja operanada u naredbama strojnog jezika. Način adresiranja označava korake koje mikroprocesor mora poduzeti da dobije pravog operanda, tj. način adresiranja operanda označava način obrade stvarnog podatka. Različiti mikroprocesori podržavaju različite načine adresiranja. Četiri tipična način adresiranja jesu:

1. Neposredno adresiranje. U tom načinu adresiranja podaci s kojima se manipulira predstavljaju dio naredbe. Npr., naredba MVI A, 195 neposredno prenosi naznačeni cijeli broj 195 u registar A. U tom slučaju, operand 195 predstavlja stvarni podatak, jasno naznačen u naredbi, kojim se puni registar A.

2. Izravno adresiranje. Takvim načinom adresiranja naznačuje se adresa lokacije stvarnog operanda. Npr., naredba LDA A, 195 puni registar A s sadržajem memorijske lokacije s adrese 195. Operand 195 je adresa na kojoj se nalazi podatak kojim se puni registar A.

3. Registarsko adresiranje. Stvarni podaci koji se obrađuju su smješteni u unutarnjim registrima mikroprocesora, a operand označuje koje registre treba koristiti pri obradi. Npr., naredba MOV A, B prenosi sadržaj registra B u registar A.

4. Registarsko neizravno adresiranje . U registru navedenom u polju operanda naredbe nalazi se adresa memorijske lokacije stvarnog podatka koji se obrađuje. Npr., naredba MOV M, 195 prenosi broj 195 u memorijsku lokaciju M. Ako je adresa memorijske lokacije M zapisana u paru registara H i L, naredba će puniti brojem 195 memorijsku lokaciju čija je adresa zadana sadržajem registra H i L.

povratak